Masturbiranje je u većini slučajeva normalna i zdrava seksualna aktivnost, pod uslovom da ne ometa svakodnevni život, odnose i obaveze. Većina istraživanja i stručnjaka iz oblasti seksologije i psihologije smatra da je masturbacija prirodan način upoznavanja sopstvenog tela, pražnjenja napetosti i opuštanja.
Masturbiranje i zdravlje
Masturbiranje samo po sebi ne oštećuje fizičko zdravlje, ako se radi u granicama koje ne dovode do povreda ili preteranog trenja (kod muškaraca može doći do iritacije kože, a kod žena do neprijatnosti ako nema dovoljno podmazivanja).
Mnogi ljudi prijavljuju benefite poput: lakšeg uspavljivanja, smanjenja stresa i napetosti, boljeg raspoloženja i boljeg upoznavanja sopstvenih potreba i granica u seksu.
Psihološki gledano, masturbacija može da pomogne da se smanji pritisak „performansa“ u odnosu sa partnerom, ali problem nastaje ako postane jedini ili glavni način zadovoljenja, pa se izbegava bliskost i seks sa drugom osobom.
Takođe, ako imaš osećaj krivice, stida ili anksioznosti posle masturbacije, korisno je da o tome porazgovaraš sa stručnjakom (psiholog, psihoterapeut) i istražiš odakle dolaze ta uverenja.
Masturbiranje u trudnoći
U odsustvu medicinskih kontraindikacija, masturbiranje u trudnoći se generalno smatra bezbednim.
Kod većine trudnica, ako trudnoća protiče uredno i lekar nije zabranio seksualnu aktivnost, masturbacija ne utiče negativno na bebu – materica i plod su zaštićeni, a orgazam u većini slučajeva ne predstavlja problem.
Ipak, postoje situacije kada treba biti oprezan ili izbegavati seksualnu aktivnost (pa i masturbaciju), na primer: pretnja prevremenim porođajem, krvarenja, jaki bolovi, komplikacije sa grlićem materice, višeplodna trudnoća sa rizikom i slično – tu je OBAVEZNO da se žena posavetuje sa svojim ginekologom.
Ako trudnica primeti bol, krvarenje ili bilo kakvu nelagodnost posle masturbacije ili orgazma, treba da se javi lekaru.
Masturbiranje i mentalno zdravlje
Kada je u pitanju mentalno zdravlje, ključna razlika je između zdrave masturbacije i kompulzivne (prisilne).
Zdrava masturbacija:
- ne remeti ti posao, učenje, san i socijalni život
- ne tera te da kršiš sopstvene granice ili zakone
- ne izaziva jaki osećaj krivice svaki put posle masturbacije
Problematično je ako mastubiraš toliko često i impulsivno da:
- odlažeš obaveze, posao, školu
- zanemaruješ partnera ili partnerku
- tražiš sve ekstremniji sadržaj da bi postigao/la uzbuđenje
- osećaš da „moraš“ da masturbiraš da bi se osećao/la normalno
U takvim situacijama može biti reč o kompulzivnom seksualnom ponašanju, gde je podrška stručnjaka (seksolog, psihijatar, psihoterapeut) veoma korisna.
Saveti za masturbiranje
Cilj nije da se „ukine“ masturbacija, već da bude bezbedna, prijatna i u balansu sa ostatkom života.
Praktični saveti:
- Održavaj higijenu – čiste ruke, čisti seksualni rekviziti, korišćenje lubrikanata kada treba, da bi se izbegle iritacije i infekcije.
- Slušaj svoje telo – ako osećaš bol, peckanje, krvarenje ili dugotrajan neprijatan osećaj, napravi pauzu i po potrebi se obrati lekaru.
- Ne forsiraj – ako imaš utisak da ti više ne prija, da si iscrpljen/a ili da utiče na odnos sa partnerom, uspori i vidi šta stoji iza potrebe za tolikom učestalošću.
- Razdvoji masturbaciju i bežanje od problema – ako masturbiraš svaki put kad si pod stresom, usamljen/a ili anksiozan/na, vredi razvijati i druge načine regulacije (šeta, trening, razgovor, hobi).
- Vodi računa o sadržaju koji koristiš – ako pornografija počne da ti stvara iskrivljena očekivanja o seksu, izgledu tela ili odnosima, napravi pauzu ili ograniči gledanje.
Ako želiš da istražiš i druge oblike intimnosti i seksualnog kontakta bez punog odnosa, može ti biti koristan i tekst o petingu, granicama i mogućim problemima u tim situacijama:
Peting – šta je, kako funkcioniše i kad je problem
