Sve više ljudi pokušava da shvati kako tačno EPS „zna“ koliko smo kWh potrošili u nižoj tarifi, koliko u višoj i u kojoj zoni je šta završilo. Na računu vidimo cifre, tarife i zone, ali način na koji se do njih dolazi nije uvek jasan. U ovom tekstu je praktičan vodič – od toga kako brojilo računa potrošnju, preko zona, do toga kako da sam proveriš račun uz pomoć online kalkulatora i nekoliko korisnih vodiča.
1. Zone i tarife – šta je šta?
Prvo je važno da razdvojimo dva pojma koja ljudi često mešaju: zone i tarife.
Zone (zelena, plava, crvena)
Zone zavise od ukupne mesečne potrošnje. Kada pređeš određeni broj kWh u mesecu, prelaziš iz zelene u plavu, pa u crvenu zonu. Što si u „višoj“ zoni, to je cena po kWh skuplja. Zone važe na nivou celokupne potrošnje, bez obzira da li je reč o jeftinoj ili skupoj struji.
Tarife (niža i viša)
Tarife zavise od doba dana. U određenim satima struja je jeftinija (niža tarifa – „jeftina struja“), a u ostatku dana skuplja (viša tarifa). Satnica nije ista u svakom gradu, ali princip je svuda sličan – noću i rano ujutru struja je povoljnija.
Za detaljan pregled cena po kWh po zonama i tarifama, kao i primere obračuna, korisno je da se čitaoci pozovu na vodič:
Koliko košta 1 kW struje u Srbiji?
2. Kako brojilo meri potrošnju po tarifama?
Novija digitalna brojila imaju više registara, odnosno odvojenih brojača koji beleže potrošnju u različitim tarifama. Najčešće postoji:
- registar za višu tarifu
- registar za nižu tarifu
Kada je u tvom području aktivna niža tarifa, brojilo dodaje potrošene kWh u registar za nižu tarifu. Kada počne viša tarifa, nastavlja da broji u drugom registru. Na kraju obračunskog perioda EPS tačno ima:
- koliko je kWh potrošeno u višoj tarifi
- koliko je kWh potrošeno u nižoj tarifi
Ako sam očitavaš struju i šalješ brojčane vrednosti ili fotografiju brojila, upravo tim podacima EPS puni svoj sistem – radi se o stvarnom stanju registara na brojilu, a ne o proceni.
3. Kako se određuje u kojoj zoni si?
Zone se ne računaju odvojeno za nižu i višu tarifu, već na osnovu ukupne potrošnje u mesecu.
Postupak je sledeći:
- Izračuna se mesečna potrošnja:
- kWh u višoj tarifi
- kWh u nižoj tarifi
- ukupno kWh = viša + niža
- Na osnovu ukupnog kWh određuje se zona:
- do određene granice – zelena zona
- između prve i druge granice – plava zona
- iznad više granice – crvena zona
- Na tu ukupnu potrošnju primenjuju se cene po zonama, i to posebno za višu i nižu tarifu, ali u okviru zone u kojoj se nalaziš.
Brojilo dakle daje sirove podatke (koliko je kWh u kojoj tarifi), a sistem EPS‑a, prema pravilima obračuna i cenama, računa koliko će šta koštati u zavisnosti od zone.
Za konkretne cifre i granice zona čitaoci mogu da pogledaju:
Koliko košta 1 kW struje u Srbiji?
4. Kako da sam izračunaš račun
Kada znaš stanja na brojilu, možeš prilično precizno da proveriš da li je račun realan. Potrebno je:
- stanje brojila za višu i nižu tarifu na početku i na kraju obračunskog perioda
- tabele sa cenama po kWh po zonama i tarifama
Korak 1 – izračunaj potrošnju
- Viša tarifa (VT) = stanje VT na kraju – stanje VT na početku
- Niža tarifa (NT) = stanje NT na kraju – stanje NT na početku
- Ukupno kWh = VT + NT
Korak 2 – odredi zonu
Na osnovu ukupne potrošnje i aktuelnih granica zona (zelena, plava, crvena) vidi se u kojoj si zoni taj mesec.
Korak 3 – primeni cene
Za zonu u kojoj si, primenjuju se odgovarajuće cene:
- VT × cena VT u toj zoni
- NT × cena NT u toj zoni
Na to se dodaju fiksne naknade, takse i PDV, što je objašnjeno i kroz primere u tekstu na:
Koliko košta 1 kW struje u Srbiji?
5. EPS online kalkulator
Umesto ručnog računanja, možeš da koristiš i zvanični EPS kalkulator:
https://kalkulator.eps.rs/
Tamo se unosi:
- potrošnja u višoj i nižoj tarifi (u kWh)
- potrebne opcije za kategoriju kupca
Kalkulator automatski izračuna kojoj zoni pripada potrošnja, primeni cene i prikaže okviran iznos računa. Rezultat može malo da odstupi od stvarnog računa zbog zaokruživanja i dodatnih obračunskih stavki, ali je dovoljno precizan da proveriš da li je sve u redu i da planiraš potrošnju za naredni mesec.
6. Kada je jeftina struja u Nišu?
Veliki deo uštede dolazi iz toga da znaš kada tačno važi niža tarifa u tvom gradu. U Nišu satnica jeftine i skupe struje je jasno definisana, ali se ne podudara uvek sa drugim gradovima.
Detaljna tabela sa satnicom jeftine i skupe tarife za Niš nalazi se ovde:
Kada je jeftina struja u Nišu
Čitaoci tu mogu da provere:
- tačne sate niže tarife
- razlike između radnih dana i vikenda (ako postoje)
- predloge koje uređaje najviše vredi koristiti u tim terminima
7. Kada je jeftina struja u Beogradu?
Za čitaoce koje zanima Beograd, satnica jeftine struje i saveti za štednju detaljno su obrađeni ovde:
Kada je jeftina struja u Beogradu
I u Beogradu važi isti princip zona, ali satnica jeftine tarife može da se razlikuje u odnosu na druga distributivna područja, pa je korisno imati ovakav pregled na jednom mestu.
8. Kako da informacije pretvoriš u stvarnu uštedu
Razumevanje zona i tarifa je važno, ali cilj je da račun bude manji. Najviše pomoći donose sledeće navike:
- korišćenje EPS kalkulatora tokom meseca da se proveri kuda ide račun
- prebacivanje velikih potrošača (bojler, mašina za veš, mašina za sudove, sušilica) u sate niže tarife
- svesno praćenje potrošnje velikih uređaja i računanje njihove mesečne potrošnje po ceni kWh
- postavljanje ciljne potrošnje po mesecu, kako bi se ostalo u željenoj zoni
Kada shvatiš kako brojilo deli potrošnju
EPS ne pogađa koliko je struje otišlo u kojoj tarifi i zoni – brojilo odvojeno meri višu i nižu tarifu, a zone se računaju na osnovu ukupne potrošnje u mesecu. Na sve to se primenjuju javno dostupne cene, takse i PDV.
